Content Management Powered by CuteNews
МИСИЈА РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ ПРИ НАТО - БРИСЕЛ
| |     latinica | english  
Насловна
09. јун 2021. године - Обраћање председника Републике Србије на седници Савета безбедности Уједињених нација

Поштовани председниче, даме и господо, чланови делегација,

У свом излагању указаћу на неколико актуелних питања која се тичу надлежности Механизма – наиме, могућности издржавања казни изречених од стране Међународног кривичног суда за бившу Југославију (МКСЈ) и Међународног резидуалног механизма за кривичне судове у Републици Србији, актуелном праксом онемогућавања превременог пуштања на слободу осуђених, као и обавезе Механизма у погледу заштите осуђених лица.

Други део излагања биће посвећен питањима која се покрећу шестомесечним Извештајем о раду Механизма – председника Механизма г. Ађијуса и Извештаја главног тужиоца г. Сержа Брамерца, посебно по питању актуелне сарадње Републике Србије са Механизмом.

Трећи део мог говора, а то сам приметио и у многим вашим изјавама чак и данас, биће поглед Србије на све што се дешавало у Хашком трибуналу и на то шта су пресуде донеле људима на простору бивше Југославије.

Република Србија је више пута пред Саветом безбедности покренула питање могућности издржавања казни изречених од стране МКСЈ и Механизма у Републици Србији. И поред напора да се ово питање покрене са „мртве тачке“, није добијен ниједан одговор Савета безбедности. Највећи број особа које се налазе на издржавању затворске казне су држављани Републике Србије и природно је да Република Србија буде заинтересована да обезбеди издржавање казне затвора у Републици Србији.

МКСЈ и Механизам упућују на Савет безбедности као надлежну институцију да се позабави овим питањем.

Спреман сам овде да поновим спремност Републике Србије за преузимање обавезе и одговорности за извршење затворских казни које је МКСЈ или Механизам изрекао држављанима Републике Србије под надзором Механизма и пуно поштовање ауторитета Механизма у погледу превременог пуштања на слободу.

Господине председниче,

Посебан проблем са којим се суочавамо је узнемиравање које врше правосудне институције формиране на територији Косова и Метохије, која је у саставу Србије, а која се налази под привременом управом УН. Сведоци смо покушаја да се опет суди двојици држављана који се налазе на издржавању затворске казне за дела за која им је већ суђено пред МКСЈ. Конкретно, у протеклом периоду учињен је покушај да се изврши саслушање Небојше Павковићa и издејствује изручење Властимира Ђорђевића.

Апелујем на Механизам и Савет безбедности да спрече покушаје кршења начела nе bis in idem, цивилизацијског начела које је потврђено и у Члану 7. (1) Статута Механизма и да се онемогуће поновна суђења особама које је МКСЈ већ осудио, посебно да се постара да се то не чини на територији која је под привременом управом УН.

Господине председниче,

Председник Механизма (г. Кармел Ађијус), поред редовног Извештаја, доставио је 11. маја 2021. године и писмо председнику Савета безбедности чији је предмет наводни пропуст Србије да ухапси и преда Механизму Петра Јојића и Вјерицу Радету, оптужене за непоштовање суда, тврдећи да на тај начин Република Србија поступа супротно својим обавезама према Резолуцији Савета безбедности 1966 (2010) и затражио од Савета безбедности да предузме мере како би се обезбедило да Србија испуни наводне обавезе према Статуту Механизма и Резолуцији 1966.

Суштина аргументације председника Механизма своди се на то да Република Србија има обавезу да лиши слободе и испоручи Механизму своје држављане оптужене за непоштовање суда, без обзира на природу оптужби, околности под којима је таква наредба донета и последица које могу да уследе њеним спровођењем.

Овде је реч о оптужбама које се не тичу тешких повреда међународног хуманитарног права и које се везују за предмет пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију који је окончан 2018. (случај Војислав Шешељ) и то у првом степену ослобађањем оптуженог од оптужби, a по жалби тужиоца на пресуду којом се окривљени оглашава кривим и изриче му се казна у трајању од 10 година, којом је покривено време које је провео у Притворској јединици УН.

Судија Ађијус износи да Србија игнорише своје обавезе према Резолуцији 1966 (2010). Напротив, Република Србија озбиљно схвата своје обавезе сарадње са Механизмом. Након што је донет налог за хапшење и предају Механизму двоје оптужених за непоштовање суда, Виши суд у Београду је установио да нису испуњене претпоставке за њихово хапшење и испоручивање Механизму. Одлука се темељи на правилима међународног права и унутрашњег права Републике Србије и обавезујућа је за носиоце извршне власти у Републици Србији.

Овде бих подсетио да је прва одлука судије појединца (Ајдин Сефа Акаја од 12. јуна 2018. године) који је поступао у овом предмету, била да се кривично гоњење В. Радете и П. Јојића због наводног непоштовања суда проследи правосудним органима Републике Србије. У наредним поступцима, први пут је изнет аргумент наводне невољности сведока да сарађују са правосудним органима Републике Србије, који није поткрепљен било каквом аргументацијом и на коме се темељи одлука о ускраћивању преношења предмета у надлежност правосудних органа Републике Србије.

Република Србија је у више наврата изразила спремност да преузме вођење судског поступка против Петра Јојића и Вјерице Радете и пружила одговарајуће гаранције. Република Србија, такође, у потпуности признаје и прихвата обавезу Механизма да надзире суђења која су уступљена националним судовима уз помоћ међународних и регионалних организација, као и да предузима мере предвиђене чл. 6 Статута Механизма.

На овом месту бих подсетио да је Република Србија предала трибуналу сва лица које је оптужило Тужилаштво, међу њима највише политичке, војне и полицијске званичнике, обезбедила присуство огромног броја сведока, предала огромну документацију. Обавеза је Механизма, према Резолуцији овог Савета безбедности, да предузима мере које омогућавају да се предмети уступе националном правосуђу. У ранијој пракси, 13 случајева је прослеђено Босни и Херцеговини, 2 Хрватској и само 1 Србији.

На крају, што не значи и да је најмање важно, подсетио бих вас све овде на чињеницу да је Француска – разуме се, као суверена и независна држава – на захтев за хапшење и изручење Флоренс Артман због објављивања докумената и непоштовање суда, одбила захтев за изручење, уз образложење да она не изручује своје држављане. За мањи прекршај, ви од нас тражите да изручимо своје држављане Јојића и Радету, показујући неповерење и према српском правосуђу и судовима и према држави Србији, као и чињеницу да правило из старог Рима и даље важи – quod licet Iovi non licet bovi – што приличи богу, не приличи волу.

Није згорег напоменути да за злочине над Србима није суђено официрима и политичарима вишег ранга и да су злочини извршени над Србима остали некажњени пред МКСЈ и Механизмом. Подсетимо, примера ради, да је случај Адеми и Норац за стравичне злочине према српском цивилном становништву у Медачком џепу препуштен хрватским правосудним институцијама. Осведочени злочини над Србима, попут злочина Рамуша Харадинаја, Насера Орића, затим Анте Готовине и других оптужених за војну операцију „Олуја“ која је довела до потпуног етничког чишћења српског становништва са великог дела данашње Хрватске, пред МКСЈ резултирали су ослобађајућим пресудама. Многи стравични злочини над цивилним становништвом српске народности који су извршени на територији Босне и Херцеговине, Хрватске и Аутономне покрајине КиМ, а који су резултирали етничким чишћењем српског становништва, једноставно нису били предмет интересовања тужилаштва МКСЈ.

Оно што је веома важно и да ништа не оставимо неразјашњено, јесте то да је Србија земља која осуђује сваки злочин и све злочинце који су их починили на територији бивше Југославије. Међутим, занимљиво је да је, упркос критикама, Србија једина која отворено говори и осуђује злочине почињене од стране припадника српске националности, док друге земље региона уопште не говоре о злочинима које су представници тих народа починили над српским народом. И, желим да још једном овде нагласим пред вама, да Србија осуђује страшан злочин у Сребреници и изражава своје најдубље саучешће породицама страдалих у том масакру. И са овим у вези нема никаквог „али“.

Ипак, овде смо да анализирамо резултате и казнену политику МКСЈ и Механизма, а она је била таква да никада није задобила поверење код српског народа, ма где он живео. И не због тога што ми Срби не признајемо злочине које су починили неки од наших сународника, већ зато што је Хашки трибунал, уз изузетке, судио само Србима на све три територије бивше Југославије: Хрватској, Босни и Херцеговини и Косову и Метохији, коју неке од држава чланица Савета безбедности виде и називају, наравно супротно праву, правним нормама и резолуцијама Уједињених нација, као независну државу. Покушаћу пластично да вам докажем како је хашка правда кројена, чак иако знам да то неће наићи на разумевање многих од вас, али за мене је то важно због историје, чињеница и уџбеника који ће се писати на основу чињеница.

Наиме, Срби су осуђени на укупно 1138 година затвора, и на 8 доживотних казни затвора. Истовремено, Хашки трибунал није осудио ниједног Хрвата за злочине над Србима, ни у акцијама Медачки џеп, ни у „Бљеску“ нити у „Олуји“, како је то политички лукаво урађено у Трибуналу, а све завијено у форму права и правде. Тужиоци Хашког трибунала су намерно изабрали тројицу политичких и војних лидера Хрвата, босанских муслимана и Албанаца на све три поменуте територије, који су чинили злочине против Срба – Анта Готовину, Насера Орића и Рамуша Харадинаја. Занимљиво је да је, пратећи исти шаблон, дакле исти шаблон, ова неправда подељена. Наиме, сви они су били осуђени у првостепеном поступку, са изузетком Рамуша Харадинаја, јер ниједан сведок није преживео. Готовина је био осуђен на 24 године затвора у првостепеном поступку, док је волшебном одлуком другостепеног већа и односом судија 3:2, пресуда промењена у ослобађајућу. Насер Орић, за злочине против Срба, такође је био осуђен првостепеном пресудом, али, волшебном одлуком другостепеног суда и поново односом судија 3:2, одлука је била ослобађајућа пресуда и он је био ослобођен сваке одговорности. Дозволите ми да поновим, сви сведоци у поступку против Рамуша Харадинаја су или извршили самоубиство или су били убијени под веома, веома чудним околностима.

Дозволите ми да закључим: ја не желим да верујем да неко хоће да каже да није било злочина над Србима, али, судећи по пресудама Хашког трибунала, нико – апсолутно нико - није одговоран за те злочине.

Ипак, ми у Србији ћемо показати одговорност и борићемо се за мир, стабилност и помирење у региону.

Тражимо од држава чланица Савета безбедности Уједињених нација да нам помогну рационалним и прагматичним приступом и поштовањем међународног права, а не покушајима даљег понижавања Србије. Србија је мала земља, са поносним и храбрим народом, који је поднео највеће жртве током Првог и Другог светског рата, народом који жели да живи у миру са својим комшијама. И када вам ово тражим, не мислим да тражим превише.

На самом крају, Србија је земља са највећим растом у региону Западног Балкана и не можемо да напредујемо ако односи са нашим комшијама, пријатељима и другим земљама нису добри, стабилни и бољи. Због тога, упркос селективној правди која је примењена у Хашком трибуналу, бићемо отворени за сваки дијалог, сваку врсту сарадње и ми гледамо ка будућности, а не ка прошлости.

И имам само једну поруку за грађане Србије и грађане српске националности у целом региону – главу горе, ни Србија ни српски народ нису осуђени ни за шта и на нама је да радимо још марљивије, да отварамо фабрике и боримо се за нашу децу и нашу будућност.

Живела Србија!


Верзија за штампу
Догађаји
Помен страдалима у агресији НАТО на Савезну Републику Југославију
Дведесета годишњица погрома над Србима на Косову и Метохији
Интервју амбасадора Бранимира Филиповића за Demostat
Интервју амбасадора Бранимира Филиповића за European Western Balkans
Државни секретар Старовић учествовао на конференцији ,,Концепт војне неутралности и однос Републике Србије са НАТО"
Експертски штабни разговори
Експертски штабни разговори
Састанак с командантом Колеџа одбране НАТО
Посета делегације НАТО Колеџа одбране Србији
Центар за обуку АБХО из Крушевца представио Војску Србије у седишту НАТО на редовној годишњи изложби Партнерских центара за обуку
Опроштајна посета команданта КФОР
Састанак са генералним секретаром НАТО
Састанак начелника Генералштаба са командантом КФОР
Састанак са шефом Војне канцеларије за везу
Учешће државног секретара Старовића на 18. НАТО конференцији о оружју за масовно уништавање, контроли наоружања, разоружању и неширењу ОМУ
Обука за борбу против импровизованих експлозивних направа
Начелник Генералштаба са командантом КФОР
Посета делегације Центра изузетности за управљање кризама и одговора на катастрофе
Састанак државног секретара Старовића са заменицом помоћника генералног секретара НАТО за операције Бурчу Сан
Министар Дачић са заменицом помоћника ГС НАТО за операције
Састанак помоћника министра Бандића са замеником помоћника генералног секретара НАТО
Министар Дачић са замеником помоћника генералног секретара НАТО
Састанак државног секретара Старовића са шефом НАТО војне канцеларије
Посета команданта Команданта здружених снага НАТО у Напуљу
ППВ и МСП Ивица Дачић са командантом Команде здружених снага НАТО у Напуљу
01.12.2022. - Штабни разговори са делегацијом Команде здружених снага Напуљ
20.11.2022. – НАТО Добротворни базар
15.11.2022. – Учешће Србије на базару Партнерских центара за обуку и образовање
09.11.2022. – Састанак министра Вучевића са замеником помоћника генералног секретара НАТО
09.11.2022. – ППВ и МСП Дачић са замеником помоћника ГС НАТО
09.11.2022. – Научна сарадња и разговори о DEXTER пројекту
27.10.2022. – Посета председавајућег Војном комитету НАТО
27.10.2022. – Посета председавајућег Војном комитету НАТО Србији
28. окт 2022. – ППВ и МСП Ивица Дачић са председавајућим Војном комитету НАТО
27. окт 2022. – ПМСП Дијана Иванчић посетила је Седиште НАТО у Бриселу
18. октобар 2022. године --- Говор министра спољних послова Николе Селаковића на седници СБ УН поводом извештаја о раду УНМИК
24. септембар 2022. године --- Селаковић: Интензивна дипломатска активност у Њујорку, афирмисали смо нашу политику
22. септембар 2022. године --- Обраћање председника Републике Србије Александра Вучића на генералној дебати 77. заседања Генералне скупштине Уједињених нација
13. септембар 2022. године --- Селаковић примио делегацију амбасадора земаља Квинте и Норвешке при НАТО
02. септембар 2022. године --- Председник Вучић председавао Самитом у оквиру иницијативе Отворени Балкан
17. август 2022. године --- Састанак са генералним секретаром НАТО
3. август 2022. године - Телефонски разговор са генералним секретаром НАТО
31. мај 2022. године --- Председник Вучић положио заклетву
25. мај 2022. године --- Председник Вучић на годишњем састанку Светског економског форума
11. мај 2022. године --- Студијска посета Бриселу 11. класе Високих студија безбедности и одбране
11. мај 2022. године --- Селаковић: Србија активно укључена у сузбијање тероризма, радикализма и екстремизма
31. март 2022. године --- Објављен позив за финансирање пројеката и активности кроз НАТО програм “Наука за мир и безбедност”
15. фебруар 2022. године - Вучић: Славећи Сретење шаљемо поруку да желимо слободну, јаку и модерну Србију
15. фебруар 2022. године --- Република Србија слави Дан државности - Сретење
7. фебруар 2022. године - Београд добија Центар за четврту индустријску револуцију
15. новембар 2021. године - Србија одговоран и поуздан партнер НАТО
12. новембар 2021. године - Важна улога Унеска за очување српске баштине на Космету
2. новембар 2021. године - Обраћање председника Републике Србије на конференцији Уједињених нација о климатским променама COP26 одржаној у Глазгову
15. октобар 2021. године - Селаковић пред СБУН: Дијалог и примена постигнутих договора једини прави пут за решавање отворених питања
12. октобар 2021. године - Селаковић: Београд је у последња два дана био центар света
11. октобар 2021. године - Састанак на високом нивоу посвећен обележавању 60. годишњице Покрета несврстаних земаља
26. септембар 2021. године - Телефонски разговор председника Вучића са генералним секретаром НАТО
25. септембар 2021. године - Селаковић у Њујорку са 28 шефова дипломатије о економским успесима Србије и ситуацији на КиМ
25. септембар 2021. године - Приштина озбиљно угрозила мир и регионалну стабилност
15. септембар 2021. године - Обележавање Дана српског јединства, слободе и националне заставе
14. септембар 2021. године -- Селаковић: Партнерска сарадња Србије и НАТО
05. август 2021. године - Обележавање Дана сећања на све страдале и прогнане Србе у оружаној акцији „Олуја“
22. јул 2021. године - Председник Вучић: Одлучили смо - наш циљ је ЕУ, али је Кина важан партнер
20. јул 2021. године - Србија остварила велики успех у области дигитализације
09. јун 2021. године - Обраћање председника Републике Србије на седници Савета безбедности Уједињених нација
20. мај 2021. године - Министар Селаковић представио нову услугу „е-Конзулат“
17. мај 2021. године - Председник Вучић састао се са генералним секретаром НАТО
22. април 2021. године - Председник Вучић разговарао путем видео линка са представницима Атлантског савета
21. април 2021. године - Председник Вучић се састао путем видео линка са представницима делегације ММФ
20. април 2021. године - Састанак са регионалним директором Светске здравствене организације за Европу
13. април 2021. године - Селаковић: Политички екстремизам Албанаца на КиМ све јачи
24.03.2021.- Обележавање Дана сећања на страдале у НАТО агресији
17.03.2021. - Обележавање Дана сећања на 17. март 2004. године - Погром на Косову и Метохији
Република Србија у Месецу Франкофоније
Селаковић: Борба против свих облика криминала приоритет Владе Србије
Састанак Aмбасадора Б. Филиповића и бриг.генерала П. Бандића са председавајућим Војног комитета НАТО ваздухопловним маршалом Стјуартом Пинчом
Виртуални брифинг за званичнике високог ранга Републике Србије
Митрополит загребачко-љубљански Порфирије изабран за Патријарха српског
Вучић: Србија спремна за дијалог о КиМ, али неће бити понижавана
Селаковић и Гујон честитали Савиндан
Амбасадор Бранимир Филиповић се састао са помоћником генералног секретара НАТО за јавну дипломатију
Селаковић за Политику: Година подмлађивања српске дипломатије
Амбасадор Бранимир Филиповић се састао са замеником генералног секретара НАТО
Састанак са командантом Команде здружених снага НАТО
Вучић: Србија по расту прва у Европи
Селаковић: Ове године нови амбасадори, али циљеви исти
Вучић: Србија остаје на курсу победничке политике стабилности
Амбасадор Бранимир Филиповић предао акредитивна писма генералном секретару НАТО
Састанак амбасадора Филиповића са замеником помоћника генералног секретара НАТО
Брошура "Водич кроз мере подршке развоју иновативне привреде"
Посета делегације Народне скупштине Републике Србије седишту НАТО
Усвојен нови IPAP између Републике Србије и НАТО
Кандидатура Републике Србије за реизбор у Извршни савет УНЕСКА
Научна сарадња са НАТО
Јубиларни 100. „Роуз-Рот“ семинар - Парламентарна скупштина (ПА) НАТО-а
Амбасадор примио полазнике 8. класе Високих студија безбедности и одбране
Учешће амбасадора М. Удовичког на обележавању 60. година НАТО програма SPS
Састанак SEEGROUP у Бриселу посвећен вежби „Србија 2018“
Амбасадор Филиповић разговарао са замеником помоћника генералног секретара НАТО-а Џејмсом Апатурајем
Делегација SEEGROUP посетила Републику Србију
Успешно одржана међународна теренска вежба управљања последицама ванредних ситуација „СРБИЈА 2018“
Разговор амбасадора Удовичког са делегацијом НС РС
Студијска посета полазника ВСБО институцијама НАТО и ЕУ
Разговор амбасадора Удовичког са представницима медија из Р.Србије
Разговори амбасадора Филиповића у седишту НАТО
Састанак председника Србије Александра Вучића са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом
Састанак председника Александра Вучића са заменицом ГС НАТО Роуз Готемелер
Састанак министра Вулина са заменицом ГС НАТО
Очување мира заједнички интерес Србије и НАТО
Србија наставља политику војне неутралности
Уз подршку НАТО, српски научници предводе истраживачки пројекат за развој комерцијалне производње биогорива из алги
Разговор амбасадора Удовичког са представницима медија из Р.Србије
Састанак председника Србије А.Вучића са заменицом ГС НАТО Р. Готемелер
Партнерство Србије са НАТО значајно унапређено
Студијска посета полазника ВСБО институцијама НАТО и ЕУ
Саопштење ГС НАТО Ј.Столтенберга поводом несреће у Техничко-ремонтном заводу у Крагујевцу
Састанак премијера А.Вучића са ГС НАТО Ј. Столтенбергом у Давосу
Хеликоптером КФОР изведена медицинска евакуација новорођене бебе из Приштине за Београд
Србија фактор стабилности у региону
НАТО поштује војну неутралност Србије
Разговори о досадашњој примени Индивидуалног акционог плана партнерства Србија – НАТО у Бриселу
ОГЛАС ЗА ПРУЖАЊЕ УСЛУГА У ЦИЉУ ОТУЂЕЊА НЕПОКРЕТНОСТИ
Министри спољних послова и одбране примили заменика помоћника генералног секретара НАТО
Стабилност на Западном Балкану заједнички интерес Србије и НАТО
Демилитаризација вишка убојних средстава
Србија и НАТО имају коректне партнерске односе
Консултације у Седишту НАТО
Састанак званичника МСП-а са делегацијом ПС НАТО
Србија неће мењати политику војне неутралности
Министар Дачић разговарао са генералом Петером Павелом
Председавајући Војног комитета НАТО у посети Србији
Кфор има кључну улогу у заштити српског народа на Космету
Сарадња са НАТО у интересу Србије
Сусрет министара Дачића и Гашића са генералним секретаром НАТО Столтенбергом
(ВИДЕО) - Заједничка конференција за медије премијера Александра Вучића и генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга (Београд, 20 новембар 2015. године)
Генерални секретар НАТО допутовао у Београд
Посета чланова SEEGROUP Београду
Начелник Генералштаба Vojske Srbije разговарао са новим командантом КФОР-а
Министар одбране Братислав Гашић у посети НАТО Команди здружених снага у Напуљу
Састанак SEEGROUP посвећен борби против тероризма и феномену страних бораца из региона Западног Балкана
Србија за развој сарадње са НАТО кроз Партнерство за мир
Гашић и Стаматопулос о сарадњи Србије и НАТО
Састанак начелника Генералштаба Војске Србије и команданта КФОР-а
SEEGROUP панел-дискусија на тему стратегијских комуникација и јавне дипломатије
Начелник Генералштаба Војске Србије на састанку Војног комитета НАТО
Посета Србији председавајућег Војног комитета NATO
Министри Дачић и Гашић у посети Седишту НАТО-а у Бриселу
Састанак SEEGROUP посвећен активностима српског председавања ОЕБС
Посета Србији команданта Здружених снага НАТО Напуљ, адмирала Марка Фергусона
Састанак председника Владе Р.Србије А.Вучића са генералним секретаром НАТО Ј.Столтенбергом
Министар Дачић поздравио усвајање IPAP између Р.Србије и НАТО
Генерални секретар НАТО Ј.Столтенберг поздравио усвајање IPAP између Р.Србије и НАТО
Србија председавајућа SEEGROUP у 2015. години