1999. - Војно-технички споразум између влада Савезне Републике Југославије, Републике Србије и међународних безбедносних снага - КФОР закључен је 9. јуна 1999. године, након чега је 10. јуна 1999. год. Савет безбедности Уједињених нација усвојио Резолуцију 1244 о Косову и Метохији. На основу ових докумената, међународне безбедносне снаге - КФОР распоређене су на Косову и Метохији.
2003. - Србија и Црна Гора је 2003. године формално затражила пријем у НАТО програм Партнерство за мир. - Успешно је реализован НАТП/ПзМ Поверенички фонд у вредности од 375 000 еура намењен уништавању 28 000 комада вишкова малог и лаког наоружања.
2005. - Србија и Црна Гора и НАТО потписали су Споразум о транзитним аранжманима за снаге КФОР на Косову и Метохији.
- У марту 2005. покренут је НАТО/ПзМ Поверенички фонд (енг. НАТО/PfP Тrust Fund), намењен реализацији пројекта уништавања залиха противпешадијских мина, са финансијским средствима од око 1,7 милион евра, које је донирало 12 држава. Пројекат се реализовао 2 године и успешно је окончан у мају 2007. године, са укупно уништених око 1,4 милиона противпешадијских мина.
2006. - На Самиту НАТО у Риги, 29. новембра 2006. године, Република Србија је позвана да приступи програму Партнерство за мир. Учесница програма је формално постала 14. децембра исте године, када је тадашњи председник Републике Србије Борис Тадић, у седишту НАТО у Бриселу, потписао Оквирни документ, који садржи основна начела програма Партнерство за мир.
- Јануара 2006. године покренут је нови НАТО/ПзМ Поверенички фонд, са циљем подршке при запошљавању припадника Војске Србије у цивилном сектору, који у процесу реформе постану кадровски вишак. Под окриљем наведеног пројекта, који је успешно окончан 2011. године, утрошено је око 9,6 милиона евра кроз финансирање различитих облика директне помоћи лицима из Програма за отпочињање развоја посла у цивилном сектору, трошкова управљања, одржавања и евалуације пројекта, јачања капацитета Програма подршке у промени каријере, као и на многе промотивне активности у циљу транспарентности пројекта.
- На основу Споразума о транзитним аранжманима, 18. децембра 2006. године НАТО војна канцеларија за везу (Military Liaison Office - MLO) започела је са радом у Београду.
2007. - Влада Републике Србије је усвојила Презентациони документ, којим су дефинисане области сарадње са НАТО и активности које Република Србија намерава да предузме како би остварила циљеве партнерства. Тадашњи министар спољних послова Вук Јеремић 5. септембра 2007. године уручио је Презентациони документ у Седишту НАТО.
- Република Србија започиње учешће у Процесу планирања и прегледа (енг. Planning and Review Process - PARP) који представља основни механизам програма Партнерство за мир намењен подизању нивоа интероперабилности јединица у саставу Војске Србије.
2008. - Република Србија и НАТО закључили су 1. октобра 2008. године Споразум о безбедности информација (Security Agreement), а Народна скупштина Републике Србије га је ратификовала 5. јула 2011. године.
2009. - Мисија Републике Србије при НАТО званично је отворена децембра 2009. године, са шефом Мисије амбасадором Браниславом Милинковићем.
2011. - Република Србија је, јуна 2011. године била домаћин Стратегијске војне конференције за партнере. - Влада Републике Србије је, у фебруару 2011. године, усвојила Закључак о покретању процедуре за израду Индивидуалног акционог плана партнерства
- ИПАП (енг. Individual Partnership Action Plan). У складу са тим, 14. јула 2011. године Влада је усвојила Презентациони документ за ИПАП, који је 25. новембра 2011. године представљен у Седишту НАТО у Бриселу.
2012. - Током 2012. године Мисија Републике Србије при НАТО реализовала је успешно председавање SEEGROUP.
2013. - НАТО је јуна 2013. године донео одлуку о покретању НАТО ПзМ Повереничког фонда намењеном уништавању вишкова убојних средстава и унапређењу капацитета „Техничко-ремонтног завода Крагујевац“. Планирано је да се пројекат, чија је вредност око седам милиона евра, реализовује у две фазе са временским оквиром од четири године.
- „АБХО Центар за усавршавање кадрова у Крушевцу“ добио је јуна 2013. године статус Партнерског центра за обуку и образовање (Partnership Training and Education Center), чиме добио регионални значај.
2014. - Тадашњи министар одбране Републике Србије Небојша Родић је, током посете САД јануара 2014. године, потписао Споразум о статусу снага (тзв. ПзМ/СОФА споразум). Народна скупштина Р.Србије ратификовала је наведени Споразум јула 2015. године.
-Министарство одбране Србије и Агенције НАТО за подршку потписали су сертификат (Тier 2) о пуној оспособљености Србије у НАТО кодификационом систему за послове кодификације наоружања и војне опреме. Документ је потписан 20. маја 2014. године у Луксембургу на састанку Главне групе НАТО Комитета за кодификацију.
- Тадашњи министар одбране Републике Србије Братислав Гашић учествовао је на министарском састанку чланица НАТО и 22 партнерске државе у формату тзв. „Платформе за интероперабилност“, током Самита НАТО које је одржан 4-5. септембра 2014. године у Великој Британији.
- Шеф Мисије Републике Србије при НАТО амбасадор Миомир Удовички предао је акредитивна писма у Седишту НАТО 13. октобра 2014. године.
2015. - Мисија Републике Србије при НАТО преузела је председавање SEEGROUP - South East Europe Security Steering Group, неформалним телом у оквиру НАТО за консултације о политичким и безбедносним питањима од значаја за регион ЈиЕ, у чијем раду учествују представници држава чланица НАТО и партнера из региона ЈиЕ. У оквиру председавања, група дипломата представника земаља чланица и партнера НАТО које учествују у SEEGROUP посетила је Београд и имала корисне разговоре у Министарству спољних послова. Министарству одбране и Министарству унутрашњих послова Републике Србије.
- 15. јануара 2015. године окончана је процедура усвајања Индивидуалног акционог плана партнерства (ИПАП) Р.Србије и НАТО.
- Током одржавања Минхенске безбедносне конференције 6-8. фебруара 2015. године, реализован је билатерални састанак председника Владе Републике Србије Александра Вучића са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом, као и састанак првог потпредседника Владе Републике Србије и министра спољних послова Ивице Дачића са тадашњим председавајућим Војног комитета НАТО генералом Кнутом Бартелсом.
- Први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић и министар одбране Братислав Гашић посетили су 18. марта Седиште НАТО-а у Бриселу где су имали билатерални сусрет са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом и учествовали на састанку Северно-атлантског савета.
- Генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг боравио је 19-20. новембра 2015. године у званичној посети Републици Србији. Поред разговора са председником Владе Александром Вучићем, ГС НАТО Ј.Столтенберг разговарао је и са првим потпредседником Владе и министром спољних послова Ивицом Даћићем и тадашњим министром одбране Братиславом Гашићем. Током посете, ГС НАТО Ј.Столтенберг објавио је одлуку НАТО о пуној релаксацији Ваздушне зоне безбедности дуж административне линије са КиМ.
2016. - Председник Владе Републике Србије Александар Вучић посетио је 23. новембра 2016. године Седиште НАТО у Бриселу. Поред билатералног сусрета са генералним секретаром НАТО Јенском Столтенбергом, премијер Вучић учествовао је и на састанку Северно-атлантског савета (NAC) у формату НАТО + Србија.
2017. - Председник Републике Србије Александар Вучић посетио је 15. новембра 2017. године Седиште НАТО у Бриселу. Током посете, председник Вучић имао је билатерални сусрет са генералним секретаром НАТО Јенсом Столтенбергом и учествовао на састанку Северно-атлантског савета (НАС) НАТО у формату НАТО + Србија.
2018. – Oд 8. до 11. октобра у Младеновцу је одржана Међународна теренска вежба управљања последицама ванредних ситуација „СРБИЈА 2018“ у заједничкој организацији Евроатлантског координационог центра за ванредне ситуације (EADRCC) и Сектора за ванредне ситуације МУП Србије. То је прва вежба која је одржана у Србији уз рекордан број учесника (38 земаља са укупно 2,000 учесника).Вежбу су отворили председник Републике Србије, Александар Вучић и генерални секретар НАТО Јенс Столтенберг.
