Република Србија је децембра 2006. приступила програму Партнерство за мир (ПзМ). Србија је изабрала ову партнерску сарадњу као оптималан вид за остварење својих безбедносних циљева – унапређење одбрамбених способности уз задржавање војне неутралности.
Иако без претензија да постане члан НАТО, Србија препознаје простор за даље унапређење сарадње у оквиру расположивих механизама ПзМ. Представници НАТО и државе чланице поштују овакву позицију Србије и спремни су да сарађују у датом оквиру, у циљу јачања стабилности и поверења у нашем регионалном и ширем европском простору, као и јачања билатералних односа са чланицама. Србија, при том, изграђује позицију поузданог и предвидивог партнера, са значајном улогом у очувању регионалне стабилности.
Као учесница програма Партнерство за мир, Србија је направила избор конкретних активности сарадње. Између осталог, заједничке активности Србије и НАТО остварују се у оквиру Групе за реформу одбране Србија – НАТО, као и кроз механизам Периодичних процеса оцене и прегледа ( Planning and Review Process - PARP), који имају за циљ да подрже реформу система одбране и достизање највиших међународних оперативних стандарда у Војсци Србије.
Процедура усвајања Индивидуалног акционог плана партнерства (IPAP - Individual Partnership Action Plan) између Републике Србије и НАТО окончана је 15. јануара 2015. године. IPAP представља највиши оквир сарадње са НАТО кроз програм Партнерство за мир, за државе које се нису определиле за чланство. У овом документу су јасно и транспарентно истакнути циљеви и приоритети које Србија жели да достигне кроз сарадњу са НАТО. Имплементација IPAP допринеће јачању међусобног поверења између Србије и НАТО и створиће услове за подизање политичког дијалога на виши ниво.
Односи Србије са НАТО су обележени интервенцијом НАТО против Савезне Републике Југославије 1999. године, као и специфични због чињенице да је на Косову и Метохији распоређен КФОР, на основу Резолуције СБ УН 1244.
Србија препознаје важност и улогу коју НАТО има у систему регионалне безбедности, а посебно безбедности српске заједнице на КиМ, чији је гарант управо НАТО. Сарадња Војске Србије са КФОР на терену, у имплементацији Војнотехничког споразума (потписаног јуна 1999. у Куманову), са заједничким задатком изградње и очувања мира и безбедности, одликује се високим степеном поверења, уважавања и међусобног разумевања. Србија високо цени и улогу коју је имао НАТО у постизању Бриселског споразума из априла 2013. године, посебно у очувању безбедности становништва у северном делу Косова и Метохије.
Важан сегмент сарадње на међународном плану је и сарадња Народне скупштине Републике Србије са Парламентарном скупштином НАТО. Иако, у институционалном смислу, Парламентарна скупштина није део структура Алијансе, овај вид парламентарне сарадње доприноси бољем међусобном разумевању и јачању сарадње између чланица НАТО и партнерских држава. Од 2007. године делегација Народне скупштине Републике Србије учествује у активностима Парламентарне скупштине НАТО у статусу придруженог члана.
Значајни догађаји
